Zemaljski TV sistemi za emitovanje koriste amplitudnu modulaciju (AM) za emitovanje video signala. Danas su u primeni tri TV standarda:
 

NTSC (National Television System Committe),
PAL (Phase Alternation Line),
SECAM (Sequential Couleur á Memorie).
 
Kod sva tri sistema se prenosi luminentni signal (Y) i signali razlike boja: (R-Y) i (B-Y). Jedina razlika između ovih sistema je u načinu prenosa signala razlike boja, odnosno u kodiranju i dekodiranju.

Zemaljski TV sistemi za emitovanje koriste amplitudnu modulaciju (AM) za emitovanje video signala. Danas su u primeni tri TV standarda: NTSC (National Television System Committe), PAL (Phase Alternation Line) i SECAM (Sequential Couleur á Memorie). Kod sva tri sistema se prenosi luminentni signal (Y) i signali razlike boja: (R-Y) i (B-Y). Jedina razlika između ovih sistema je u načinu prenosa signala razlike boja, odnosno u kodiranju i dekodiranju.
 
Sva tri signala Y, R-Y i B-Y prenose se jednim kanalom. Medutim, jednostavnim sabiranjem sva tri signala bilo bi nemoguće razdvojiti ih u prijemniku. Zbog toga se u koderu vrši formiranje jednog kompozitnog signala od ova tri, određenim postupkom, koji se naziva kodovanje. Ovim postupkom obezbeđuje se relativno lako razdvajanje ovih signala u kolor-prijemniku. Najpre se od signala razlike formira takozvani hrominentni  signal F. Ovaj signal nosi podatke o vrsti i zasićenju prenošenih boja. Hrominentni  signal superponira se sa luminentnim (Y), cime se dobija kompozitni signal, tj. video-signal boje. Ovom signalu dodaje se složeni sinhronizacioni signal, čime se dobija složeni video-signal boje (SVSB).
 
Spektar luminentnog signala nije kontinualno popunjen spektralnim komponentama. Pri višim učestanostima prateće komponente mogu se zanemariti. Ovi slobodni opsezi mogu se iskoristiti za prenos oba signala razlike. Međusobni uticaj pratecih komponenti luminentnog i hrominentnog spektra smanjen je na minimalnu meru zahvaljujuci ogranicavanju spektra signala razlike, koje se vrši pri prenosu. Zahvaljujući maloj sposobnosti oka da razlikuje vrlo sitne detalje po boji, ovi spektri se ograničavaju pre modulacije do 1,3 MHz. Time je donji bočni opseg hrominentnog signala ograničen na vrednost frekvencije od 0-1,3 MHz, usled čega je međusobani uticaj pratećih komponenti u spektru minimalan. Hrominentne komponente u spektru video-signala boje prenose se sa nesimetričnim bočnim opsezima. Ovakav način prenosa sva tri signala primenjen je najpre kod NTSC, a zatim i kod PAL sistema.

NTSC sistem

NTSC sistem koristi frekventni multipleks kako bi na jednom pomoćnom nosiocu omogućio prenos dva signala razlike, nazvana I i Q signalima. Širina opsega je za I signal oko 1,3 MHz, a za Q signal oko 0,6 MHz; za razliku od luminentnog signala koji ima opseg do 4,5 MHZ.
 
Na izlazu RGB matrice dobijaju se tri izvedena signala:

Y = 0,3R + 0,59G + 0,11B
I = 0,74(R-Y) - 0,27(B-Y)
Q = 0,48(R-Y) + 0,41(B-Y)

Problem istovremenog prenosa oba signala razlike rešen je primenom kvadratne amplitudne modulacije. U praktičnoj realizaciji kvadratne modulacije koriste se dva nosioca iste učestanosti ali fazno pomerena za p/2. Pomoćni nosilac na frekvenciji od 3,5 MHz dovodi se na dva balansna modulatora I i Q na čijim se izlazima dobijaju dva amplitudno modulisana signala. Ova dva signala se sabiraju i sa luminentnim Y– signalom komponuju u jedan zajednički kompozitni signal. Da bi se ostvarila sinhronizacija za signale razlike boja izmedu predaje i prijema TV signala šalje se u horizontalnom povratnom intervalu sinhronizacioni signal (berst-signal).

PAL sistem

Da bi se izbegli nedostaci NTSC sistema koji se odnose na korekciju faznog izobličenja kod hrominentnog signala, kod PAL sistema uveden je električni prekidač sa kojim se menja polaritet pomoćnog nosioca, koji se dobija iz oscilatora frekvencije 4,43 MHz. Na izlazu matrice dobijaju se tri izvedena signala:

Y = 0,3R + 0,59G + 0,11B
U = 0,49(B-Y)
V = 0,88(R-Y)
 
Redukovani signali razlike boja U i V dovode se na dva balansna modulatora gde se primenjuje kvadratna modulacija, pa se signal iz oscilatora vodi u U-modulator direktno, a u V-modulator preko sklopa za obrtanje faze od 90o. PAL prekidač u jednoj liniji stoji u položaju 0o, pa dolazni signal pomoćnog nosioca ima fazu od 90o, a u drugoj liniji PAL prekidač stoji u položaju 180o, što sa postojećim faznim pomerajem od 90o daje ukupno 270o. PAL prekidač se prebacuje u ritmu polulinijske učestanosti fh/2 tj. sa 7,8 KHz.

SECAM sistem

Za razliku od NTSC i PAL sistema gde se signali razlike prenose simultano (jednovremeno), kod SECAM-a je u pitanju sukcesivan (sekvencijski) prenos ovih signala.

Na izlazu matricnog kola dobijaju se luminentni signal i modifikovani signali razlike. Ovi signali dati su relacijama:

Y = 0,3R + 0,59G + 0,11B {mosimage}
DR = -1,9(R-Y)
DB = 1,5(B-Y)
 
Za dva signala razlike, umesto amplitudne modulacije, u prenosu se koristi frekventna modulacija. U ovom sistemu se u svakom trenutku prenosi samo jedan hrominentni signal tako što se u jednoj liniji prenosi DR signal, zatim u drugoj liniji DB signal, itd. U prijemniku postoje memorije koje pamte jednu liniju, dok se druga linija prima. Signali DR i DB vrše frekventnu modulaciju pomoćnog nosioca, koji za signal DR ima učestanost od 4,250 MHz, a za DB 4,406 MHz. Elektronski prekidač se prebacuje polulinijskom frekvencijom od 7,8 KHz.