Kablovski distributivni sistem (KDS) predstavlja telekomunikacioni sistem kojim se određeni broj “prikupljenih” signala proocesira i isporučuje krajnjim korisnicima, putem optičkih, koaksijalnih ili kombinovanih (takozvanih HFC) mreža. Drugim rečima, kablovski distributivni sistem omogućava  provajderima istovremeno pružanje usluga kablovske televizije, interneta i ostalih interaktivnih servisa.

Kablovska televizija


Kablovska televizija predstavlja telekomunikacijsku uslugu kojom se vrši prijem, procesiranje i isporuka različitih TV sadržaja krajnjim korisnicima koji su povezani kablovskom distributivnom mrežom, uz adekvatnu novčanu naknadu.

Posmatrano sa fizičkog aspekta KDS se sastoji iz Centralnog stepena (Head End-a) i distributivne mreže. Centralni stepen KDS-a predstavlja najvažniji deo sistema, gde se ostvaruje prijem i procesiranje svih TV signala koji se distribuiraju do krajnjeg korisnika kao i i upravljanje sistemom. Napravljena greška u prijemnom stepenu je ne nadoknadiva i ne ispravljiva i kao takva biće distribuirana do krajnjeg korisnika. Head End se sastoji od dela sistema gde se ostvaruje prijem i dela sistema gde se vrši procesiranje TV signala i upravljanje kablovskim sistemom.


Prijemni antenski stepen ima funkciju prijema svih TV signala koje KDS povajder ima nameru  da ponudi potencijalnim korisnicima, a da pritom sa produkcijskim kućama koje proizvode TV program, ima potpisane ugovore o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Pored činjenice da operater treba korisnicima da ponudi gledanje TV programa zanimljivih sadržaja u cilju povećanja broja korisnika i uvećanja prihoda, takođe mora voditi računa i o maksimizaciji tehničkog kvaliteta TV signala, pa iz toga proističe zaključak da se za njihov prijem koristi profesionalna oprema.

Prijem TV signala, u prijemnom antenskom stepenu KDS-a, se ostvaruje:
1.    Putem zemaljskih antena;
2.    Putem satelitskih antena;
3.    Putem direktnih kontribucionih linkova.

Zemaljske TV antena se obično koriste za prijem TV signala emitovanih od strane lokalnih, regionalnih ili nacionalnih zemaljskih TV emitera, pri čemu je za kvalitetan prijem signala najčešće potrebna optička vidljivost izmedju prijemne antene i predajnika. Detaljnije o antenskim sistemima pogledajte ovde .

Satelitske antene se koriste za prijem TV sadržaja koji se emituju preko satelita a to su najčešće internecionalni kanali namenjeni distribuciji do DTH (Direct to Home) korisnika, bilo da su to individualni korisnici ili kablovski operateri. Više detalja o DTH možete pročitati ovde a više detelja o satelitskom prijemnom stepenu pogledajte ovde .

U slučajevima lošeg prijema nekog zemaljskog TV programa prouzrokovanog interferencijama ili drugim vrstama smetnji nastalih u etru, a takođe i nepostojanja satelitskog emitovanja, KDS operateri pribegavaju korišćenju direktnih linkova (možemo ih nazvati kontribucionim linkovima), u cilju preuzimanja nekog TV signala direktno iz produkcijskih studija. Ovo je ujedno tehnički najkvalitetnije ali i najskuplje rešenje koje KDS operateri koriste kako bi krajnjem korisniku ponudili što kvalitetniji signal. Osnovni razlog je taj što operateri moraju da obezbede, kako opremu na predajnoj i na prijemnoj strani, tako i zakup kanala za prenos TV signala.  Više detalja o direktnim linkovima pogledajte ovde.



Stepen za procesiranje kao sastavni deo Headend-a treba da “obradi”, “upakuje” i “pripremi” primljene TV programe za distribuciju do krajnjih korisnika. Sastoji se iz opreme za obradu zemaljskih VHF/UHF signala (pojačavača, kanalnih konvertora i modulatora), zatim opreme za demodulisanje i modulisanje signala primljenih putem satelitskih antena, opreme za demodulisanje signala primljenih putem kontribucionih linkova, zatim opreme za multipleksiranje koja se koristi u cilju smanjenja ukupnog potrebnog propusnog opsega za prenos signala a samim tim i njegovog boljeg prostiranja kroz distribucioni sistem KDS-a. Zadatak stepena za procesiranje je da “složi” TV programe, u frekventnom domenu, od najnižih frekvencija (VHF I band) ka višim (S band, UHF IV band) po principu kanal do kanala i da ih izjednači po nivou.

Distributivni stepen KDS-a
Važnost uloge prijemnog stepena proističe iz ograničavajućih faktora karakterističnih za prenos signala kroz prenosni medij odnosno distributivnu mrežu. Šum generisan na predajnoj strani (u ovom slučaju je to Headend KDS-a) se ne može smanjiti prenosom do krajnjeg korisnika. Takođe, nivo snage signala pada prilikom njegovog prostiranja do krajnjeg korisnika što zahteva postojanje određenog broja pojačavačkih stepena u okviru distributivne mreže u cilju nadoknade generisanih gubitaka nivoa. Međutim, pojačavač pojačava kompletan signal zajedno sa generisanim šumom koji se nakom određenog pređenod puta i višestrukog pojačavanja, poveća do kritične vrednosti iznad koje šum postaje vidljiv, što kod krajnjeg korisnika povećava nezadovoljstvo tehničim kvalitetom i željom za promenom kablovskog operatera.
{mosimage}
Povećanje potrebnog propusnog opsega za prenos signala i povećanje njegove noseće frekvencije, uzrokuje potrebu za snažnijim, a samim tim i znatno skupljim pojačavačima. Dakle, kompletna paleta TV programa koji se prostiru kroz distributivnu mrežu, frekventno raspoređenih od najnižih ka višim, po sistemu kanal do kanala, na izlazu iz Headenda, odlikuje se vrlo visokim i vrlo izjednačenim nivoima snage. Njihovim prostiranjem kroz provodnik (kabl) ka krajnjim korisnicima, dolazi do pada njihovog nivoa snage, po principu: što je frekvencija TV programa viša, to je i pad nivoa signala veći. Iz ove činjenice proističe potreba za posedovanjem pojačavača sa ekvilajzerom odnosno, finim korigovanjem pojačanja na različitim frekvencijama putem potenciometra. Njime se podešava da pojačanje pojačavača na nižim frekvencijama (VHF Band) bude od 10 do 15 dB/microV a pojačanje na višim frekvencijama (V Band) bude i do 30 dB/microV.

Distributivna mreža KDS-a predstavlja trasirani prenosni medijum zvezdaste strukture kod koga se primenjuje dvosmerna Point to multipoint tehnika prenosa čiji je ukupno korišćeni frekventni opseg od 5-862 MHz. Povratna veza je najčešće na niskim frekvencijama od 5MHz do 65MHz (u ponekim slučajevima čak i do 200 MHz). Dvosmernost distributivne mreže je neophodna iz dva razloga. Jedan je mogućnost nadzora mreže gledano sa aspekta održavanja ispravnosti rada mrežne opreme (fiber optičkih čvorava i pojačavačkih stepena) i prenosnih medijuma (optičkih vlakana, koaksijalnih kablova). Prilikom nastanka prekida rada u isporuci signala korisnicima, povratnim smerom distributivne mreže se isporučuje alarmni signal Headend-u (delu za nadzor i upravljanje mrežom) koji omogućava vrlo brzu i preciznu intervenciju ovlašćenih ekipa u cilju otklanjanja kvara.

Drugi razlog je mogućnost pružanja usluga kablovskog interneta, VOD-a (Video on Demand), VoIP-a (Voice over Internet Protocol), kao i mnogih drugih interaktivnih multimedijalnih sadržaja. Za ovaj stepen interaktivnosti je neophodno koršćenje mreža za brzi prenos podataka HSD (High Speed Data) koje podržavaju DOCSIS ili EuroDOCSIS standard. Mreža kombinovana optičkim vlaknima i koaksijalnim kalovima se naziva HFC (Hybrid Fiber Optic Coaxial) mreža.

Distributivna mreža se sastoji iz primarne i sekundarne mreže. Primarna mreža se odlikuje vrlo visokim nivoima snage signala koji su potrebni za njihovo prostiranje od Headenda do udaljenih naselja ili čak drugih gradova. Kao prenosni medijum u ovom slučaju se koriste koaksijalni kablovi većeg preseka (tip RG11), za rastoanja do nekoliko kilometara (uz korišćenje određenog broja pojačavača) i optički kablovi za velika rastojanja od 5km pa naviše.

Sekundarna mreža povezuje krajnje korisnike na primarnu mrežu pri čemu se kao prenosni medijum za međusobno povezivanje stambenih zgrada i porodičnih kuća najčešće koristi koaksijalni kabl tipa RG11, a za povezivanje korisnika unutar stambenih zgrada i porodičnih kuća koristi  koaksijalni kabl tipa RG6.