3D HD-SDI, najkraće rečeno, predstavlja trodimenzionalni nekompresovani video signal visoke definicije. Nakon sve zastupljenijeg HD-SDI TV sadržaja, koji se odlikuje znatno većim kvalitetom nego što je to bio slučaj sa digitalnim signalom standardne definicije (SD-SDI), razvojni timovi Broadcast inženjera su nastavili sa osvajanjem novih tehnologija i daljim probijanjem tehnoloških granica.
 
Inženjerski timovi su pred sebe postavili cilj stvaranje električnog zapisa čija će percepcija, od strane krajneg korisnika, gledanjem pojedinih sadržaja na svojim 3DTV prijemnicima, biti što približnija percepciji koju bi krajni korisnik imao posmatrnjem živog dešavanja i direktim učešćem u istom.  

Mora se priznati da je zadatak prilično težak, naročito ako se u obzir uzmu činjenice da su električni zapisi kamera kojima se željeni dogadaj snima i ekran TV prijemnika na kome se snimljeni sadržaji prikazuju, dvodimenzionalni. Medutim, tvorci 3DHDTV-a su došli na ideju da "prevare" ljudski mozak tako što će mu omogućiti da gledanjem "stereoskopskih slika" na svojim 3DTV prijemnicima, emitovane sadržaje percipiraju trodimenzionalno i stvore utisak prostornosti. {mosimage}

"Stereoskopnost slike" je generisana snimanjem nekog sadržaja sa dve identične kamere, fiksirane paralelno ili upravno (uz korišcenje reflektujeće površine) na odgovarajućim stativima, pri čemu su optike kamera podešene na identičnu vrednost osvetljaja, fokusa i zuma, simulirajući dva ljudska oka. Ovakva vrsta signala predstavlja stereoskopski video zapis pri čemu je jedna slika namenjena levom a druga desnom ljudskom oku. Gledajući ovako generisani TV sadržaj, dve-na prvi pogled identične slike pomerene po horizontali i/ili po vertikali, krajnji korisnik ne vidi oštro i jasno, iz prostog razloga što nije u mogućnosti da neposredno razdvoji slike namenje levom i desnom oku ponaosob. Iz tih razloga su napravljene takozvane 3D naočari koji predstaljaju taj ulazni filter koji će za levo oko propustiti sliku namenjenu levom a za desno oko sliku namenjenu desnom i na taj način "prevariti" ljudski mozak. Pored korišćenja pomoćnih naočara, paralelno se razvija tehnologija izrade displeja visoke rezolucije koji će omogućiti percepciju 3DHD sadržaja bez dodatnih optičkih pomagala.{mosimage}

SPDIF je skraćenica od Sony/Phillips Digital Interface Format, takođe poznat i kao IEC 958 tip II. To je skup hardvera i specificiranih protokola za prenos digitalnih audio signala izmedu uređaja i stereo komponenti preko jedne linije. SPDIF je potrošacka verzija standarda poznatog kao AES/EBU.

Kao što mu samo ime kaže, SPDIF je digitalni sistem za prenos audio signala koji je zastupljen u brojnim formatima: 48 kHz brzina odmeravanja kod DAT-a i 44,1 kHz kod audio CD-a. Svaki data bit se transformiše u 2-bitni kod (10 ili 01 predstavlja bit logicke 1 i 00 ili 11 predstavlja bit logicke 0) koristeci tehniku dvofaznog koda u kojoj je brzina takta dva puta veca od bitske brzine originalnih podataka.

SPDIF koristi 75 omski koaksijalni kabl sa BNC ili RCA konektorom.Kod većine potrošackih uređaja kao što su kompjuteri, DVD urđaji koristi se RCA konektor. Maksimalna dužina kabla je 10m.

HDMI (High Definition Multimedia Interface) je elektronski standard koji je široko prihvaćen od strane proizvođača digitalne opreme. HDMI omogućava povezivanje i prenos video i audio sadržaja visoke definicije između uređaja za reprodukciju ili prijemnika i displeja. Uređaji kao što su: DVD plejeri, satelitski prijemnici, HD prijemnici, kablovski prijemnici pa čak i personalni racunari povezuju se sa LCD displejima, plazma displejima preko HDMI interfejsa. HDMI koristi postojeću DVI (Digital Video Interface) arhitekturu i dodaje mogućnost za prenos HD audio i video signala. Interfejs daje nekomprimovani digitalni video signal i propusni opseg od 5 GB/s preko jednog malog konektora. Pored toga, HDMI omogućava komunikaciju između izvora više signala i digitalne televizij.
 
HDMI koristi serijski interfejs velike brzine za slanje podataka u prijemnik. Amplituda signala je +3.3 V, impedansa 50 Oma, nominalna promena amplitude je 500 mV (od +2.8 V do +3.3 V). Postoji ograničenje dužine kabla kod HDMI-a. Neki korisnici su otkrili da se performanse signala degradiraju na dužini kabla od 5 metara. Međutim, HDMI Web sajt osporava ovo ogranicenje od 5 metara, jer je HDMI tehnologija dizajnirana da koriristi standardne bakarne kablove za veće dužine. Kabl sa HDMI konektorom prikazan je na slici.{mosimage}
 
Postoje tri razlicita tipa HDMI konektora, svi različite veličine. Tipovi konektora su sledeci:

TIP A-standardni sa 19 pinova koji je sada norma (slika 2.){mosimage}  
TIP B-veci sa 29 pinova za dvostruku vezu (kompatibilan sa DVI-D). Nije momentalno u upotrebi i ne očekuje se da bude uveden.

TIP C-poslednji dodatak u HDMI porodici, skoro je za 1/2 manji od konektora Tipa A. Pogodan  je za prenosive HD uredaje i čak je sposoban da podržava novu HDMI 1.3 specifikaciju (slika 3.).{mosimage}

Od prvog uvodenja HDMI interfejsa 2002. godine pa do danas, razvijene su razlicite verzije ovog standarda:
 
HDMI 1.0 - realizovan u decembru 2002. godine, maksimalna brzina 4.0 Gbps, podržava 165 Mpixels/s nekompresovanog videa i 8 audio kanala od 192kHz/24-bita.

HDMI 1.1 - realizovan u maju 2004. godine,dodata podrška za DVD audio.

HDMI 1.2 - realizovan u avgustu 2005. godine, povećana podrška za PC aplikacije, dodata RGB podrška za PC monitore, odobrena upotreba konektora tipa A za PC upotrebu.

HDMI 1.3 - realizovan u junu 2006. godine, proširen propusni opseg na 340 MHz, ili 10 Gbps. Dodata i nova osobina u displejima "lip sync" korekcija (eliminiše asinhronitet slike i zvuka). Uvodi se novi "Tip C" mini konektor za upotrebu kod prenosnih AV uredaja.

U tabelama ispod date su veličine propusnog opsega i bitske brzine za pojedine verzije HDMI-a, kao i pregled određenih formata i njihovih protoka.{mosimage}
 
Jedan od mogućih načina povezivanja kucnih AV uređaja pomoću HDMI-a dat je na sl. slici.{mosimage}

Prednosti HDMI-a u odnosu na postojeće analogne interfejse kompozitni i S-video su sledeći:

    - HDMI prenos nekompresovanog digitalnog audia i videa daje jasniju sliku višeg kvaliteta.
    - niska cena HDMI-a obezbeđuje kvalitet i funkcionalnost
    - podržava viđe audio formata,od stereo zvuka do višekanalnog saraund
    - HDMI kombinuje video i multikanalni audio u jedan kabal i eliminiše kompleksnost i konfuziju
      kod upotrebe više kablova u A/V sistemu.
    - HDMI podržava komunikaciju između izvora video signala i DTV-a.

Televizija predstavlja sredstvo (medij) masovne komunikacije. Namenjena je prenosu poruke iz jednog izvora (TV emitera), velikom broju krajnjih korisnika (gledalaca ili TV auditorijuma) sa ciljem da ih informiše, obrazuje, zabavi, ali takode i da utiče na njihov stav o nekoj temi ili ih ubedi u kvalitet nekog proizvoda ili usluge. Pri tome, kao i svaki masmedij, ima za cilj da plasirana poruka dospe do što većeg broja korisnika, kao i da bude percipirana na željeni način, drugim rečima, potrebno je da ostvari što veci domet i uticaj.
{mosimage}
Televizija je elektronski masmedij, jer je poruka, koja se prenosi, elektronskog formata, što joj daje mogućnost prenosa veoma velikom broju krajnjih korisnika, odnosno ostvarenju vrlo visokog dometa. Domet televizije predstavlja broj potencijalnih krisnika koji imaju tehničkih mogućnosti za gledanje TV sadržaja. Neophodni tehnički preduslovi za eventualni prijem (gledanje) TV sadržaja su, sa jedne strane, teritorijalna pokrivenost distribucionim mrežama kroz koje se distribuiraju TV sadržaji pojedinih TV emitera do krajnjih korisnika, a sa druge strane, posedovanje TV prijemnika, koji je povezan na razlicite vidove distribucionih mreža.{mosimage}

Za televiziju se kaže da predstavlja jedan od najuticajnijih masmedija baš zato što na krajnjeg korisnika deluje "živom slikom", zvukom i grafikom (tekstom) i na taj način postiže mnogo veci uticaj na konzumenta poruke nego što to ostvaruje poruka koja se prenosi putem radija (samo zvuk) ili putem dnevne ili nedeljne štampe (samo fotografija i tekst). U svakom slučaju, da bi krajnji korisnik primio poruku potrebno je da ista bude prožeta kroz, konzumentu zanimljive i kvalitetne sadržaje, odnosno sadržaje koji će mu zadržati pažnju. {mosimage}

Produkcija, emitovanje i distribucija zanimljivih televizijskih sadržaja iziskuje visoke troškove koji su rezultat vrlo visoke cene televizijske opreme, sa jedne strane, i troškova namenjenih pravima prenosa i autorskih honorara, sa druge strane. Ti produkcijsko-distribucioni troškovi ujedno determinišu visoku cenu oglašavanja ali obzirom na potencijalnu uticajnost poruke i ukupan broj konzumenata televizije, oglašavači se najčešće, za nosioca reklamne kampanje, opredeljuju za ovakav način plasiranja reklamne poruke i promovisanja svojih usluga ili proizvoda.     

Glavni konkurent televiziji sa aspekta uticajnosti predstavlja Internet koji na percepciju krejnjeg korisnika utiče i "živom slikom" i zvukom i tekstom (zapravo lošijeg kvaliteta u tehničkom pogledu) ali mu omogućava i veći stepen interaktivnosti i korišcenja arhivskog sadržaja. Bez obzira na tu činjenicu mnogo je manje korisnika računara i Interneta nego konzumenata TV sadržaja i ako je opšti trend u smanjivanju ovih razlika zbog sve veće zastupljenosti računara u životu i radu pojedinca. Za Internet se može reći da ima preduslova da bude najmasovniji masmedij. Sadržaj koji se nalazi na nekom javom web portalu, uz relativno male troškove hostovanja, software-a i redovnog unapređivanja i ažuriranja,  potencijalno je dostupan svim korisnicima Interneta širom zemaljske kugle. Sa aspekta korisnika, za ostvarivanje mogućnosti pristupa bilo kom javnom sadržaju na Internetu, potrebno je imati računar sa softverom za pretraživanje Interneta i Internet konekciju koja se ostvaruje putem lokalnog Internet servis provajdera (ISP ).

H.263 standard objavljen od strane ITU-a (International Telecommunications Union), podržava kompresiju video signala za videokonferenciju i videotelefoniju. Videokonferencija i videotelefonija imaju veoma široku primenu uključujući:

 - video preko interneta i preko telefonskih linija,
 - kontrola i monitoring,
 - konferencije na daljinu,
 - telemedicina (konsultacije i dijagnostika na daljinu),
 - treninzi i edukacije pomoću računara.

Da bi se video signal koji ima širok osnovni opseg (tj.veliku bitsku brzinu) preneo putem telekomunikacionih linkova, telafonskih linija, ISDN-a, Interneta i sl. potrebno je izvršiti kompresiju video signala. Na taj način se vrši redukovanje opsega video signala i prilagodenje propusnom opsegu prenosnih kanala.

Na slici koja sledi je prikazan tipičan sistem realizacije prenosa slike preko telekomunikacione mreže .{mosimage}

Kamera pretvara optičku sliku u video signal koji se u koderu pretvara u digitalni niz i nad njim se vrši kompresija. Redukovani digitalni niz se emituje preko telekomunikacionog linka i dekoduje i dekompresuje u dekoderu. Dekodovan signal može da se prikaže na video displeju.

H.263 standard određuje zahteve za video koder i dekoder. On ne opisuje sam koder i dekoder, već odreduje format i sadržaj kodiranog (kompresovanog) niza podataka. Na narednoj slici je prikazana blok šema kodera. Proces kompresije digitalnog video signala se odvija u nekoliko etapa.{mosimage}
Predikcija i kompenzacija pokreta