Korisnički TV prijemnik ima samo jedno mesto na sebi predviđeno za konekciju antenskog kabla što znači da bi sve one antene kojima se omogućuje najkvalitetniji prijem pojedinih TV programa primljenih iz različitih pravaca, trebalo spojiti preko neke vrste udruživača u jedan kabl. Zadatak udruživača nije samo da fizički udruži određeni broj antena u jedan koaksialni kabl već treba i dodatno da filtrira pojedine TV signale. Tačnije treba da udruži iz svakog pravca samo one signale koji su kvalitetni - bez smetnji i dovoljno jaki, a da pritom spreči da jedan te isti TV signal prodre u udruživač iz više od samo jednog pravca. Prodiranje jednog istog TV signala sa dve različite antene kao rezultat daje „sliku sa senkom“ ili duplu sliku pri čemu je ona druga pomerenu po horizontali. Iz tih razloga pomenuti udruživač možemo nazvati antensko-filterskom skretnicom. Pored toga njen zadatak je i da omogući da izlazni nivoi filtriranih TV signala budu što približniji nekom referentnom nivou, kako bi se mogli linearno pojačati u cilju distribucije sa krova do TV prijemnika.

U realnosti, za maksimalno kvalitetan prijem željenih programa je neophodno posedovanje ne jedne antene, koju može montirati bilo ko ko se ne boji visine, već antenskog sistema koji može implementirati samo stručna osoba koja ima i neophodnu mernu opremu potrebnu za merenje prijemnih signala na osnovu kojih će i biti specificirana kompletna oprema. Dakle, troškovi se znatno uvećavaju sa povećavanjem broja TV programa koje krajnji korisnik želi da gleda. Sa druge strane maksimalni broj programa koje je u opšte i moguće gledati, limitiran je brojem emitera na datoj teritoriji. Želja za gledanjem nekog, korisniku poznatog TV programa koji se ne emituje na teritoriji korisnika, ovakvim tehničkim rešenjem ostaje samo u domenu želje.

U naseljenenim sredinama gde preovladavaju individualne porodične kuće, implementiranje individualnih antenskih sistema i nije vekiki problem jer se po jednom krovu obično montira jedan antenski sistem, što gledano sa aspkta estetike i potrebnog prostora za montažu, nije strašan problem. Za jedan nosač, na kome je montirano nekoliko antena, pretpojačavača, pojačavač i filterska skretnica, na jednom krovu je više nego dovoljno prostora. Problem se javlja na krovovima zgrada u kojima postoji veći broj korisnika gde svako od njih treba da ima individualni antenski sistem.
TerAntPojacavac
Najelegantnije tehničko rešenje se ogleda u implementiranju jednog antenskog sistema koji će primiti sve, u etru iznad tog krova prisutne TV signale, uslovno pretpojačati do referentnog nivoa potrebnog za filtersko udruživanje, zatim tako udružene signale pojačati izlaznim pojačavačima snage do nivoa neophodnog za distribuciju do svih korisnika u dotičnoj zgradi. Ovakvo tehničko rešenje može se nazvati Zajednički antenski sistem. Troškovi njegove implementacije su viši nego li troškovi individualnog antenskog sistema zato što on podrazumeva korišćenje profesionalnije opreme. Prijemne antene imaju veća pojačanja, pretpojačavači su frekventno selektivniji, izlazni signali iz udruživačkih modula skoro da nemaju ili imaju vrlo mala odstupanja od nekog referentnog nivoa, a izlazni pojačavači su snažniji. Sam distribucioni stepen se razlikuje ne samo u dužini koaksijalnog kabla već i u neophodnosti korišćenja određenog broja antenskih razvodnika i otcepnika. Iako su ukupni troškovi nabavke, isporuke i montaže zajedničkog antenskog sistema viši i do deset puta od troškova implementacije individualnog antenskog sistema na istoj lokaciji, pojedinačni troškovi korisnika zajedničkog antenskog sistema čine maksimalno pedeset procenata vrednosti troškova korisnika individualnog antenskog sistema. Troškovi održavanja zajedničkog antenskog sistema po korisniku su dvadeset puta manji nego li troškovi održavanja u slučaju da korisnik poseduje individualni antenski sistem.