QPSK (Quadrature Phase-Shift Keying) je četvorofazna PSK modulacija. Kod QPSK modulacije razlikujemo četiri faze koje nose digitalne podatke.

Svaka faza nosi određeni broj bita, tj. svaki simbol QPSK signala je predstavljen sa dva bita.

Kako je izvorna informacija po svojoj prirodi analogna, potrebno je njen digitalizovani i komprimovani oblik kao paket podataka preneti koristeći neku noseću učestanost i vrstu modulacije. Fazna modulacija se ostvaruje promenom faze nosioca proporcionalno amplitudi modulišućeg signala. Ako je modulišući signal binarni digitalni signal P(t), faza nosioca će se menjati shodno vrednosti (nivou) ovog signala. Ako uzmemo da je digitalni signal P(t) bipolaran sa vrednostima nivoa +1, i -1, tzv. signal bez povratka na nulu (NRZ) onda možemo pisati: P(t)=±1.

Digitalni signal se najpre dovodi na jedan separator koji razdvaja parne i neparne bitove tj. prvi, treći bit itd. Odnosno drugi, četvrti, šesti itd. Parni bitovi odlaze na jedan 2PSK modulator, a neparni na drugi 2PSK modulator, kao što se vidi na blok šemi sa slike 2.



Na ovaj način svaki modulator obrađuje signal upola manje bitske brzine u odnosu na original. Ako su noseće učestanosti koje dolaze na modulatore u kvadraturi tj. jedan nosilac je sinusni a drugi kosinusni onda sabirajući signale oba modulatora dobijamo signal Z(t).
 
P(t) i Q(t) su signali koji predstavljaju neparne i parne bitove PCM signala. Signal Z(t) je sinusni talas sa četiri moguće fazne pozicije, pa je po tome i ova modulacija nazvana četvoro-fazna PSK. Pošto oba P(t) i Q(t) mogu da variraju od +1 do -1, uglovi će se menjati za ±90°.
 
Možemo zapaziti da je četvoro-fazno modulisani signal Z(t) zbir dva signala sa fazama koje su u kvadraturi jedna u odnosu na drugu. Moguće su četiri varijacije koju mogu imati par P, Q. To su: 1,1;

-1,1; -1,-1; 1,-1;. Tim varijacijama odgovaraju četiri vektora prikazana na slici 3